Dekubitus, takođe poznat kao dekubitus ili dekubitus, je lokalizovana povreda kože i tkiva ispod nje. Obično se razvija kada je područje kože izloženo dugotrajnom pritisku ili kombinaciji pritiska i sile smicanja. Ovaj pritisak može prekinuti protok krvi u tom području, što dovodi do oštećenja tkiva i, ako se ne ublaži, smrti tkiva.Dekubitusi se najčešće formiraju na delovima tela sa malo masti i mišića koji pokrivaju kost, kao što su:
- Bokovi
- Donji deo leđa
- Pete
- Zglobovi
- Ramena
- Laktov
Kako se razvijaju dekubitusi?
Razvoj dekubitusa često je rezultat:
Produženog pritiska: Kada je osoba nepokretna duže vreme, težina njenog tela na određenom području kompresuje krvne sudove, sprečavajući kiseonik i hranljive materije da dospeju do kože i tkiva ispod nje.
Trenje: Trljanje kože o površine poput posteljine ili odeće može izazvati ogrebotine i učiniti kožu podložnijom oštećenjima.
Smicanje: Ovo se dešava kada koža ostane na mestu, ali se kost i mišić ispod nje pomeraju u drugom smeru. Na primer, kada osoba klizi niz krevet sa podignutom glavom, koža može ostati na mestu dok se kosti pomeraju, oštećujući krvne sudove i tkiva ispod površine.
Faktori rizika
Iako svako može da razvije dekubitus, neki ljudi su izloženi većem riziku. Ovi faktori rizika uključuju:
Nepokretnost: Nemogućnost lake promene položaja, zbog starosti, bolesti, povrede kičmene moždine ili operacije.
Gubitak osećaja: Stanja poput povrede kičmene moždine ili neuroloških bolesti mogu smanjiti sposobnost osobe da oseti bol ili nelagodnost, tako da možda ne shvata da treba da promeni položaj.
Loša ishrana i hidratacija: Neadekvatan unos hranljivih materija i tečnosti može učiniti kožu i tkiva krhkijim i usporiti proces zarastanja.
Vlaga: Višak vlage od znoja ili inkontinencije može omekšati kožu, čineći je podložnijom oštećenjima.
Medicinska stanja: Bolesti koje utiču na protok krvi, poput dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, mogu povećati rizik.
Faze dekubitusa
Dekubitusi se klasifikuju u faze na osnovu težine oštećenja tkiva.
Faza 1: Koža je netaknuta, ali može biti promene boje (često crvena na svetlijim tonovima kože ili ljubičasta/plava na tamnijim tonovima kože) i ne postaje bela kada se pritisne. Područje može biti toplo, sunđerasto ili čvrsto u poređenju sa okolnom kožom.
Faza 2: Koža je oštećena, formirajući plitku otvorenu ranu ili plik.
Faza 3: Čir se proteže kroz celu debljinu kože u potkožni masni sloj.
Faza 4: Ovo je najteža faza, sa velikim gubitkom tkiva koji može otkriti mišiće, kosti ili tetive.
Lečenje dekubitusa (poznatih i kao dekubitusi) zahteva sveobuhvatan pristup, a lokalni tretmani poput krema i masti su važan deo te nege. Najbolja krema za dekubitus zavisi od stadijuma i stanja rane, pa je ključno konsultovati se sa zdravstvenim radnikom radi pravilne dijagnoze i plana lečenja.
Preporuka je upotreba prirodnih masti koi podstiču autolitički debridman. To u prevodi znači da ti proizvodi podstiču uklanjanje mrtvog tkiva i podstiču regeneraciju kože. Kreme ili masti na bazi hajdučke trave, nevena, kantariona, dovode do epitelizacije jer deluju antiinflamatorno, antiseptički i pospešuju sintezu kolagena koji je ključan u ubnovi kože.
Srebrno-sulfadiazin krema se često preporučuje za inficirane rane.
Kadeksomer-jodna pasta oslobađa jod koji deluje kao antiseptik i ubija bakterije.
Antibiotske kreme poput bacitracina ili neosporina mogu se koristiti za sprečavanje infekcije kod manjih rana.
Za zaštitu kože i održavanje vlažne sredine:
Hidrogelovi su napravljeni od vode i polimera i mogu rehidrirati suve rane ili apsorbovati blagu do umerenu drenažu. Takođe pružaju efekat hlađenja koji može pomoći u ublažavanju bola.
Zaštitne kreme koje sadrže sastojke poput cink oksida, dimetikona ili lanolina koriste se za zaštitu kože od vlage i iritacije, posebno u slučajevima inkontinencije.
Očistite ranu: Pre nanošenja bilo koje kreme, zahvaćeno područje treba nežno očistiti fiziološkim rastvorom ili blagim sredstvom za čišćenje i osušiti tapkanjem.
Koristite zavoj: Mnogi lokalni tretmani se koriste u kombinaciji sa zavojem (kao što je penasti ili hidrokoloidni zavoj) kako bi se stvorila zaštitna barijera i održalo vlažno okruženje za zarastanje.
Pratite uputstva: Uvek pročitajte i pratite uputstva koja se nalaze uz proizvod i ona koja vam je dao lekar.
Redovna primena: Doslednost je ključna za zarastanje. Nanosite kreme onoliko često koliko je preporučeno.
Konsultujte se sa stručnjakom: Zdravstveni radnik, kao što je lekar ili specijalista za negu rana, može pravilno proceniti dekubitus i preporučiti najprikladniji lokalni tretman i opšti plan nege. Takođe može propisati oralne antibiotike ako je infekcija teška.
