Zarastanje rana je složen biološki proces kroz koji telo obnavlja oštećeno tkivo. Uključuje niz koordinisanih ćelijskih i molekularnih događaja koji omogućavaju koži i drugim tkivima da se oporave od povrede. Proces se može podeliti u četiri preklapajuće faze: hemostaza, upala, proliferacija i remodeliranje.
1. Hemostaza: Ova faza počinje gotovo odmah nakon povrede. Krvni sudovi se sužavaju (vazokonstrikcija) kako bi se smanjio gubitak krvi, a trombociti se agregiraju na mestu povrede, formirajući privremeni čep. Kaskada koagulacije: Trombociti oslobađaju različite faktore koji podstiču zgrušavanje. Fibrinska mreža koja se formira stabilizuje ugrušak i služi kao skela za dolazeće ćelije. Oslobađanje faktora rasta: Trombociti takođe oslobađaju faktore rasta i citokine koji privlače druge ćelije neophodne za zarastanje.
2. Upala: Regrutovanje ćelija: Ova faza obično traje nekoliko dana. Bela krvna zrnca, posebno neutrofili i makrofagi, privlače se na mesto rane kako bi očistila ostatke i ubila patogene. Oslobađanje citokina: Makrofagi oslobađaju citokine koji regulišu upalu i podstiču popravku tkiva. Njihova uloga je ključna jer prelaze ranu iz inflamatorne faze u proliferativnu fazu. Znaci upale: Ova faza se karakteriše crvenilom, toplotom, otokom, bolom i gubitkom funkcije na mestu povrede.
3. Proliferacija: Formiranje tkiva: Ova faza može trajati od nekoliko dana do nedelja i uključuje formiranje granulacionog tkiva, koje je privremena matrica sastavljena od kolagena i komponenti ekstracelularnog matriksa. Angiogeneza: Formiraju se novi krvni sudovi (angiogeneza) kako bi snabdeli hranljivim materijama i kiseonikom tkivo koje zarasta. Reepitelizacija: Keratinociti migriraju preko rane kako bi prekrili novo tkivo. Kontrakcija rane: Miofibroblasti povlače ivice rane zajedno, smanjujući njenu veličinu.
4. Remodeliranje (sazrevanje): Remodeliranje kolagena: Ova faza može trajati mesecima do godinama. Kolagenska vlakna se reorganizuju, umrežavaju i poravnavaju duž linija zatezanja, što jača popravljeno tkivo. Formiranje ožiljka: Ožiljak može u početku biti debeo i crven, ali obično vremenom postaje manje vaskularizovan, svetliji i ravniji. Obnavljanje funkcije: Cilj je da se obnovi integritet i funkcija zaceljenog tkiva, iako se možda neće u potpunosti poklapati sa originalnim. Faktori koji utiču na zarastanje rana
Na zarastanje rana mogu uticati različiti unutrašnji i spoljašnji faktori:
Unutrašnji faktori:
Starost: Zarastanje se obično usporava sa godinama zbog smanjene ćelijske proliferacije i nižeg inflamatornog odgovora.
Ishrana: Adekvatni proteini, vitamini (posebno vitamini A i C) i minerali (poput cinka) su neophodni za zarastanje.
Zdravstvena stanja: Hronične bolesti poput dijabetesa, vaskularnih bolesti i imunoloških poremećaja mogu oštetiti zarastanje.
Genetski faktori: Individualne genetske predispozicije mogu uticati na proces zarastanja.
Spoljašnji faktori
Infekcija: Prisustvo bakterija može produžiti inflamatornu fazu i odložiti zarastanje. Zato je neophodno ranu tretirati sredstvima sa antideptičkim delovanjem.
Vlaga: Ravnoteža vlažnosti rane je važna. Premalo vlage može dovesti do isušivanja, zato je neophodno da se čuva vlaga u oštećenom delu kože.
Lekovi: Određeni lekovi, kao što su kortikosteroidi i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL).
Snabdevanje kiseonikom: Adekvatna oksigenacija je važna za ćelijski metabolizam i proizvodnju kolagena. mogu uticati na proces zarastanja. Tretiranje rane treba vršiti mastima ili sprejevima koji podstiču prirodnu sintezu kolagena koji je neophodan za regeneraciju i epitelizaciju kože.
Nega i lečenje rana
Pravilna nega rana je neophodna za olakšavanje efikasnog zarastanja. Pre tretiranja svake rane neophodno je da Vam ruke budu čiste, zato ih operite vodom i sapunom, pa ih potom dezinfikujte 70% alkoholom.
Čišćenje rane: Upotreba fiziološkog rastvora ili antiseptičkih rastvora za čišćenje rane je od vitalnog značaja za smanjenje rizika od infekcije.
Nanošenje Antidekubitne masti na oštećeni deo kože. Mast se može koristiti više puta dnevno, u zavisnosti od potreba i stanja kože. Preporučuje se da se koristi pre izlaganja potencijalnim iritantima kako bi se obezbedila optimalna zaštita i zadržala vlaga u koži.
Antidekubitna mast se koristi dok se rana ne počne zatvarati i dok ne dođe do vidljivog poboljšanja. Trajanje terapije može varirati, ali obično traje nekoliko nedelja. Uvek je najbolje pratiti savete lekara u vezi sa trajanjem i učestalošću primene. Antidekubitna mast pomaže u stvaranju povoljnog okruženja za regeneraciju tkiva, čime se ubrzava proces regeneracije i hidratacije kože.
Antiekubitna mast pogodna je kod svih oštećenja kože bilo da je dekubit (rana od ležanja), opekotina, oguljotina, posekotina, posthiruška rana, iritacija od stome ili venski ulkus. U satav Antidekubitne masti ulaze biljni uljani ekstrakti nevena, kanatriona, hajdučke trave i etarsko ulje karanfilića.
Aktive materije ove masti sadrže brojne antioksidanse (kvercetin, karoten, vitamin C, rutin..), koji stimulišu stvaranje kolagena, i pospešuju aktivacju enzima ćelijskog metabolizma, čime se stimuliše proces regeneracije i epitelizacije oštećenog tkiva. Svaki od ova četiri sastojka deluje drugačije i sinergistički dovode do epitelizacije kože.
Neven poseduje protivupalno delovanje (smanjuje crvnilo i iritaciju), ulje karanfilića deluje antimikrobno (što znači da smanjuje i ubija mikroorganizme), ulje hajdučke trave podstiče zarastanje rana, dok etarsko ulje karanfilića deluje kao anestetik, smanjujući bol i upalu.
Napomena: U slučaju da oštećenje kože ne prestaje da krvari, menja boju ili se rana produbljuje, konsultovati se sa lekarom.